| |
|
|
| |
Dead Can Dance
Sava Centar
28. jun 2019.
|
 |
|
| |
Kada čekate više od trideset godina da uživo osetite magiju jednog benda, onda se ne pitate da li će njihov nastup biti onakav kako ste zamišljali ili ne.
Srećni ste što tog dana nema tektonskih poremećaja, poplava, požara i ostalih nepogoda. Srećni ste što ste tog dana u nesrećnoj Srbiji i jedino što treba da uradite jeste da zauzmete svoje mesto u publici na koncertu grupe Dead Can Dance.
Prvi put sam za Dead Can Dance čuo preko kompilacije "Lonely is an Eyesore" izdavačke kuće 4AD polovinom 80-tih. Zaintrigirala me je mističnost njihovih kompozicija kao i glas Lise Gerrard. Kasnije prvi album "It'll End in Tears" studijskog projekta This Mortal Coil uverio me je da moram potražiti njihove albume. "Spleen and Ideal" me je konačno uveo u njihov opus i nije bilo moguće ići nazad. Fasciniran glasovima Lise Gerrard i Brendana Perryja, nabavljao sam njihove albume. A tek koncertni film grupe, koji sam gledao u rasprodatoj Kinoteci!!! Savršenstvo! Posle albuma "Into the Labyrinth" postao sam okoreli poklonik DCD.
Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da ih vidim u zemljama okruženja, pružila mi se mogućnost koju nisam smeo da propustim. Već septembra 2018. bio sam ponosni vlasnik ulaznice za koncert, drugi red partera sredina, ulaz D Sava Centra. I evo juče sam skratio svoju posetu Deželi, propustivši seriju koncerata (Snarky Puppy, Thievery Corporation, Whitesnake, Garbage iste večeri kad i DCD) obrevši se u SC-u.
Koncert je započeo zanimljivim solo nastupom nemačkog perkusioniste Davida Kuckhermanna, koji iza sebe ima dva samostalna albuma ("Hiraeth", "The Path of the Metal Turtle"). Način na koji tretira razne egzotične udaraljke u new age stilu, bila je dobra preporuka da ga DCD pozovu na turneju 2012. godine i od tada često nastupa kao njihov gost.
U 21,30 napokon početak koncerta i stigli su Lisa i Brendan sa svojim muzičarima. Brendan je iznenađujuće dobro izgledao u metal sivom odelu i crnoj košulji, dok je Lisa bila zaprepašćujuće raskošno odevena. U beloj ekstravagantnoj haljini sa mnogo materijala i perli, i plavom kosom podignutom u neku vrstu punđe, izgledala je kao mešavina Valkire i Rembrandtovih stamenih lepotica.
Od prvog zvuka na sceni bio sam uvučen u magiju muzike i svetlosti. Zvuk na koncertu nikada nije bio bolji u dvorani Sava centra. Kristalno jasan, precizan, detaljan, topao i zavodljiv, prenosio je sve prisutne u neki drugi svet. Brendan Perry sa svojim baritonom i Lisa sa svojim altom odvodili su nas u začudne predele u vremenu i prostoru.
DCD je bio u sastavu od sedmoro muzičara bubanj, bas gitara, dva perkusionista i dva klavijaturista). Svi su bili izuzetni u svom nastupu ali su se posebno istakli plavokosa klavijaturistkinja koja je i pevala prateće vokale kao i bradati perkusioniste tačnije multiinstrumentalista (svirao i gitaru, duvačke instrumente i pevao). Kada su Lisa, Brendan i njih dvoje izvodili četveroglasne kompozicije osećao sam se izdignuto iznad tla, sa glavom u oblacima. Božanstveno!
Repertoar je pokrivao čitav spektar rada grupe, od prvog albuma ("In Power We Entrust the Love Advocated"), "Spleen and Ideal" ("Mesmerism"," Avatar", "Indoctrination"), "Within the Realm of the Dying Sun" (početna "Anywhere Out of the World", "Xavier"). Prvi pravi emotivni udarac je bilo accapella izvođenje kompozicije "The Wind that Shook the Barley" gde nas je glas Lise Gerrard emotivno pocepao. Kasnije "Yulunga" sa istog albuma "Into the Labyrinth" je izazvala opšte oduševljenje i poneku suzu kod mene. Preko "The Carnival is Over" došli smo do "The Host of Seraphim" (album "Serpents Egg"). Tu smo ostali bez daha! To se zaista rečima ne može opisati! Zatim "Amnesia" (album "Anastasis"), "Autumn Sun" (obrada naslova grupe Deleyaman). Brendanov glas zvonak i melodičan preplitao se sa neopisivim glasom Lise Gerrard koja je pevala, dozivala, "savijala" note, grleno, kristalno, čudnovito, narodno, božanski. Zvanični deo koncerta su završili sa "Dance of the Bacchantes" (delom kompozicije sa poslednjeg albuma "Dionysus").
A onda su usledili bisevi: Brendan je izveo "Song to the Siren" Tima Buckleya, a Lisa potresnu "Cantara". Drugi bis je započela Lisa sa "The Promised Womb" (sa albuma "Aion"), a završio Brendan sa prelepom verzijom pesme "Severance", vanzemaljski isporučeno nama srećnicima leta gospodnjeg 2019-og. Hteli smo još, ali to je bilo to, 20 kompozicija koje predstavljaju standardni repertoar aktuelne turneje „A celebration – Life & Works 1980-2019“. Članovi grupe DCD su bili oduševljeni prijemom publike, koja ih je ispratila stojećim ovacijama. Obzirom da smo ostavili dobar utisak, to nam daje nadu za što skorije vidjenje sa Lisom, Brendanom i bendom.
tekst - slobodan vlaketić
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
